Мали Радојица
После петака, упознале смо се и са ученицима седмог
разреда. Однос ученика и наставника био је сличан као на првом часу, владала је
позитивна атмосфера. То је био час обраде епске песме ,,Мали Радојица”. У
уводном делу часа, да би заинтересовао ученике, наставник је поставио питање да
ли знају ко су били хајдуци. Ученици су давали задовољавајуће одговоре и на тај
начин је кренуо разговор о хајдучком животу у нашој историји. Следило је
изражајно читање песме, а потом и препричавање. Ученици су заједничким снагама
са наставником закључили да ова песма припада хајдучком и ускочком циклусу
епских песама. Песма говори о јунаштву истоименог хајдука, тј. о његовом
преживљавању и успешном бегу из тамнице уз помоћ заљубљене Туркиње. Да би
преступили детаљној анализи песме, ученици су читали део по део. У првом делу,
на самом почетку песме, један од ученика је први запазио стилску фигуру, те се
јавио да то подели са одељењем. Најпре је прочитао тај део песме, затим је
именовао стилску фигуру, тј. словенску антитезу и дао тачну дефиницију исте:
,,Мили
Боже, чуда големога,
ја
ли грми, ја л' се земља тресе,
ја
се бије море о мраморје,
ја
се бију на Попина виле?
Нити
грми, нит се земља тресе,
ни
се бије море о мраморје,
ни
се бију на Попина виле;
већ
пуцају на Задру топови,
шенлук
чини ага Бећир – ага,
ухватио
Малог Радојицу,
па
га меће на дно у тавницу.“
Уследио је закључак: народни певач у песми прво
поставља питања, следи негација одговора и на крају се даје прави одговор, ова
стилска фигура је својствена народној књижевности и назива се словенска
антитеза.
У даљој анализи песме обрађивали су слику по слику:
1. Одвођење
Малог Радојице у заробљеништво
2. Ковање
лукавог плана бекства
3. Прво
мучење – ватра на прсима
4. Друго
мучење – змија присојница на недрима
5. Треће
мучење – ексери под нокте
6. Четврто
мучење – извођење Хајкуне девојке
7. Бацање
Малог Радојице у море
8. Освета
Малог Радојице његовим мучитељима
9. Повратак
у Србију и женидба Хајкуном
Сваку слику су посебно уз помоћ наставника обрађивали.
Износили су најзанимљивије детаље. Оно што нам је остало урезано у сећању су
њихова наивна тумачења. Неки ученици су мислили да су му буквално ложили ватру
на прсима, након чега им је наставник објаснио да је заправо реч о жигосању.
Још један занимљив тренутак десио се када је на наставниково питање шта им је
најдирљивије у песми, ученик дао одговор: ,, Оно кад су му побили децу“. Сви су
праснули у смех. Наставник је зачуђено упитао одакле му то да је Радојица
уопште имао деце, збуњени и постиђени ученик је рекао: ,,Па побише му двадесет
клинаца“. Поново су сви почели да се смеју. Када их је професор умирио,
уследило је објашњење ,,клинаца“ у песми.
Пред крај
часа, ученици су један по један износили своја виђења, давајући описе и о
спољашњем и о унутрашњем изгледу главних јунака. Нарочито су били фасцинирани снагом,
упорношћу, лукавошћу и издржљивошћу Малог Радојице. Током целокупне анализе,
наставников задатак био је да ученике усмерава да правилно тумаче песму. Наставник
је за следећи час рекао да обрате пажњу на стилске фигуре и на непознате речи
које се појављују у песми и наговестио им је да ћемо им ми одржати тај час.
Ученици су били видно узбуђени.
И овај час је био доста занимљив, о томе сведочи
наша пажња, која ни у једном тренутку није попустила. Биле смо нестрпљиве и
нисмо могле да верујемо да нас деле само неколико дана од наших првих часова. J
Нема коментара:
Постави коментар